Pišem umjesto da mislim
Nikad mi ne odgovara na mailove.. Ali napredujem. Prvo sam shvatila da ne odgovara na mailove koji ne sadrže pitanje. Ok, kužim, to je neka 'muška' stvar, ako nema pitanja, ne treba ni odgovor, jasno. Šaljem ja mail i završim ga pitanjem. Ali ne, on je baš tad na gablecu/sastanku/kod šefa/bilo gdje pa nije odgovorio, a kasnije je pitanje 'isteklo'. Ok, jasno, ne može biti sto posto vremena uz računalo i paziti na moje mailove. Danas ga pitam jel mu mogu donijeti usb i nema odgovora. Ipak radimo skupa, htjela sam se najavit da ne bi ispalo da mu cura upada u ured kad joj padne na pamet. Valjda kompliciram. Ništa, odlučim ja ostavit mu usb na stolu na uredu, a kad ono, on sjedi za stolom, računalo upaljeno, radi, sve 5. Sigurno ima još neka caka s tim mailovima koja mi je promakla.. Možda da napišem i dodatnu zamolbu za brzim odgovorom?!
Da ne bi bilo, ja mu pošaljem max jedan mail dnevno. A kad mu ne pošaljem nijedan onda me kasnije pita da kako to da mu se nisam danas javila.. Sjajni su ti frajeri i njihov mozak :)
Da krenem.. A to je najteže. Otvoriš blog da bi pisao o nečemu, a onda ti se čini da treba milijun postova uvoda. Briga me, preskočit ću ih!
Ja odem po sendvič pod pauzom, a on me pita gdje sam bila. Kao slučajno me vidio kad sam izlazila. I nije prvi put. Možda on zbilja stalno zuri van, možda je slučajnost, a možda je moja mama imala pravo kad mi je rekla da ne ulazim u vezu s nekim s posla. Lagano mi je muka od te 'nenamjerne' špijunaže.
'Išla sam po sendvič', kažem mu pri tome misleći kako ga se to apsolutno ne tiče. 'Zar nisi ponijela hranu od doma?', pita on. Ima li ovaj razgovor smisla osim ići mi na živce? Bezazlen, a opet mi je muka objašnjavati nekome zašto sam kupila sendvič umjesto da sam ga pojela ili išla u kantinu; isto kao da me pitaš zašto imam crvenu majicu. Da, mogu imati i plavu, ljubičastu, zelenu, smeđu, crnu itd itd i bilo bi i dalje potpuno svejedno.
Završimo razgovor, on mi djeluje poluljut, valjda je imao drugi plan u glavi za mene i moj gablec. Nek ode kvragu!
Ne bih ja bila tako ljuta da je u petak bio tako zainteresiran za mene. Ili bilo koji dan prošli tjedan, uostalom. Ali tad je imao druge preokupacije, a ja sam čekala da me primjeti. Valjda sam ja jedna nezadovoljna naporna ženska kojoj stvari nisu nikad onakve kakve trebaaju biti.
Vraćam se poslu, sad mi je lakše..
